В современном мире исламские финансы становятся все более востребованными благодаря их стабильности, прозрачности и этическим принципам. Общий объем рынка исламского финансирования достигнет $5,3 трлн к концу 2025 года, а к 2030 году прогнозируется рост до $9 трлн360. Исламские инвестиции представляют собой важный источник финансирования, особенно для развивающихся стран, таких как Узбекистан.
Moliyaviy tizimlarning global transformatsiyasi va an’anaviy bankingga axloqiy muqobillar qidirilayotgan bir sharoitda, islomiy moliya tizimi ayniqsa musulmon aholi istiqomat qiladigan mamlakatlarda va ulardan tashqarida barqaror o‘sish sur’atlarini namoyish etmoqda. Mazkur maqola sayyohlik infratuzilmasini moliyalashtirish va rivojlantirishda islom bankingi shartnomalari (murabaha, ijara, musharaka, sukuk)ni qo‘llash salohiyatini tahlil qilishga bag‘ishlangan. Turizm sektorining o‘ziga xos xususiyatlarini hisobga olgan holda, MDH mamlakatlari, xususan, Rossiya va Markaziy Osiyoda ushbu vositalarni joriy etishning huquqiy, iqtisodiy va tashkiliy jihatlari ko‘rib chiqilgan. Muallif tomonidan sheriklik va qarzga asoslangan islomiy vositalar orqali investitsiyalarni jalb qilish bo‘yicha aniq yechimlar taklif etilgan, shuningdek, ularni amaliyotga tatbiq etishdagi to‘siqlar va istiqbollar aniqlangan.
Мазкур монография молия ресурсларини жалб қилишни фаоллаш-тиришда сукукларнинг назарий асослари, жаҳон амалиётида сукук тизими ва унинг салоҳиятини ошириш масалалари, ҳамда рақамли иқтисодиёт шароитида Ўзбекистон фонд бозорини ривожлантириш истиқболлари юзасидан илмий-амалий таклифлар ва тавсияларни ишлаб чиқишга бағишланган. Монография молия тизими мутахассислари, жумладан, Капитал бозорини ривожлантириш агентлиги, Инвестициялар ва савдо вазирлиги, Молия вазирлиги, Марказий банк, шунингдек, суғурта компаниялари, тижорат банклари, ҳамда шу соҳада ишлаётган ИТМ ходимлари, профессор-ўқитувчи, тадқиқотчи ва талабаларга тавсия этилади.